Moj sin je imao zapušen nos, a par meseci kasnije rekao mi je: Idem na nebo da se igram i čekaću te tamo dok ne dođeš!

 Moj sin je imao zapušen nos, a par meseci kasnije rekao mi je: Idem na nebo da se igram i čekaću te tamo dok ne dođeš!

Dan kad su dobili svog sinčića bio je naravno mnogo poseban, kao i svaki trenutak uz njega, radosnog i živahnog. Sve se promenilo jednog kobnog dana, dečak je završio u komi i pakao za mlade roditelje je počeo...

Do Nolanove treće godine Džonatan i Rut Skali iz Merilenda su

uživali u odrastanju svog sinčića. A onda se te 2015. godine sve promenilo: trogodišnji Nolan prvo se žalio na zapušen nos, a onda mu se stanje pogoršavalo... Počeo je da hrče i noću je jedva disao. Lekari su pretpostavili da je u pitanju gnojna upala sinusa. Dali su mu antibiotike i poseban sprej za nos, ali mu to ništa nije pomagalo. Dijagnostifikovani su mu zadebljani polipi u nosu, pa je morao da ih otkloni operacijom. Ipak, ni nakon toga Nolanu nije bilo bolje. Onda su Skalijevi, posle maratonskih pregleda, saznali strašnu dijagnozu: Nolan je imao rabdomiosarkom, redak oblik raka koji napada meko tkivo...

Porodica je bila u potpunom šoku, a lekari su davali crne prognoze i male šanse da dečak uopšte preživi. Počela je mučna hemioterapija, a u međuvremenu Rut je ponovo zatrudnela. Ipak, nije mogla mnogo da se raduje jer je znala da će uskoro izgubiti jedno dete. Nolan je stalno bio u bolnici, u jakim  bolovima i suzama. Ali mališan nije odustajao – svaki dan je obećavao svojoj majci da će uspeti i da će živeti. Međutim, rak je nažalost dobijao bitku. Terapija mu više nije pomagala, lekari su bili nemoćni, a novi pregledi su pokazali nove tumore koji su pritiskali Nolanova pluća i srce, zbog čeka je bio u strašnim bolovima...

Tada je Rut donela neverovatno tešku odluku: odlučila je da pusti Nolana da umre. Sve to je opisala na „Fejsbuku“.

"Sela sam pored njega, prislonila glavu uz njegovu i onda smo ovako pričali:

Ja: "Boli te jako dok dišeš, zar ne?"

Nolan:" Paaaa… Da."

Ja: "Imaš jake bolove?"

Nolan (pogledao je nadole):" Da."

Ja: "Ovaj rak te izjeda. Ne moraš više da se boriš."

Nolan (veselo): "Ne moram??!! Ali ja to želim zbog tebe, mama!!!"

Ja: "Ne!!! Zar to sve vreme radiš zbog mene? Boriš se zbog mame?"

Nolan: "Pa… da."

Ja: "Nolan, koji je mamin posao?"

Nolan (sa smeškom):" Da paziš na mene!"

Ja: "Dušo… To sada više ne mogu. Jedino mogu da pazim na tebe na nebu. " (srce mi je lupalo kao ludo)

Nolan: "Dakle, jednostavno da idem na nebo i tamo se igram dok ti ne dođeš? Ti ćeš doći, zar ne?"

Ja: "Naravno! Nećeš se tako lako rešiti svoje mame!"

Nolan: "Hvala, mama!!!"

Sedećeg dan Rut i Džonatan  potpisali  SU formular koji dopušta lekarima da više ne oživljavaju mališana.

"Narednih 36 sati gledali smo „YouTube“ u krevetu i pokušavali da se smejemo koliko možemo. Sat vremena pre smrti opisao mi je kako zamišlja svoju sahranu, šta će imati na sebi, a šta ljudi koji će doći, ko treba da nosi sanduk i šta će svakome od nas ostaviti. Oko devet sati pitala sam Nolana mogu li na brzinu da se istuširam...

Inače je Nolan uvek išao sa mnom u kupatilo, sedao na tepih i čekao me jer se bojao da će umreti dok se mama tušira. Ali ovoga puta je bio  preslab. Stajala sam u kupatilu, pogledala ga i rekla mu da gleda prema meni i da se vraćam za dve sekunde. U tom trenutku je zatvorio  oči i pao u komu...

Kad sam otvorila vrata kupatila, ceo tim je bio oko njega... Pogledali su me i svi su plakali. Potrčala sam do njega i stavila mu ruku na lice... Potom se dogodilo čudo koje niko nikada neće zaboraviti. Moj anđeo je još jednom uzeo vazduh, otvorio oči, nasmejao se i rekao: 'Volim te, mama!’. Okrenuo je glavu ka meni. Napustio nas je dok sam mu tiho u uho pevušila 'You are my Sunshine'.“

Maleni Nolan je živeo samo četiri godine, ali Rut nikad neće zaboraviti koliko je veselja pružio celoj porodici. I jednom će se ponovo videti, baš kako mu je mama obećala...

(edition.cnn.com)

TEST RANDOM: 30